Uz pojam "kućna pravila bakare" ide pogled bez iluzija. O bakari se priča više nego o bilo kojoj drugoj igri kartama: o nizovima na tabli, o sistemima za ulaganje, o brojanju karata u kutiji. Većina njih obećava ono što pravila ne daju. Igra je kratka i jasna, a njena cena zavisi od toga koja se opklada bira i koliko dugo se igra, ne od sistema.
Kućna pravila bakare razlikuju se od kazina do kazina u sitnicama koje menjaju cenu igre: provizija na bankara, isplata za nerešeno od osam ili devet prema jedan, broj špilova i najmanji ulog. Pojedini stolovi rade bez provizije, ali pobedu bankara sa šest plaćaju upola. Ta pravila stoje na stolu ili u opisu igre, i treba ih pročitati pre prvog uloga, jer se razlika vidi tek posle mnogo ruku.
Brojanje karata u bakari je moguće u teoriji, ali ne donosi ništa. Kod blackjacka svaka izbačena karta primetno menja izglede, a u bakari je taj uticaj tako slab da se prednost pojavi tek pred sam kraj kutije, i to retko. O vučenju igrač ne odlučuje, pa znanje o preostalim kartama utiče samo na visinu uloga. Računice pokazuju da se trud ne isplati ni u najboljem slučaju, a kazinima je to poznato, pa ga u bakari ni ne zabranjuju.
Nije. Visina provizije razlikuje se od kazina do kazina, a neki stolovi je ne naplaćuju, ali pobedu bankara sa šest plaćaju upola.
Ne može. Kuća ima prednost na svakoj opkladi, a nijedan redosled uloga ne menja taj račun; plus u jednoj večeri dolazi samo od sreće.
Ne pouzdano: bakara je gotovo čista igra sreće, pa povećavanje uloga posle gubitka samo produžava igru, a prednost kuće ostaje ista.
I elektronski sto i sto uživo sa dilerom pred kamerom imaju brži ritam nego sala, pa unapred zadat broj ruku drži trošak pod kontrolom.
Ne govori. Karte i pravila vučenja određuju svaku ruku iznova, pa zapis prethodnih ishoda ostaje samo podatak o prošlosti.