Уз појам "кућна правила бакаре" иде поглед без илузија. О бакари се прича више него о било којој другој игри картама: о низовима на табли, о системима за улагање, о бројању карата у кутији. Већина њих обећава оно што правила не дају. Игра је кратка и јасна, а њена цена зависи од тога која се опклада бира и колико дуго се игра, не од система.
Кућна правила бакаре разликују се од казина до казина у ситницама које мењају цену игре: провизија на банкара, исплата за нерешено од осам или девет према један, број шпилова и најмањи улог. Поједини столови раде без провизије, али победу банкара са шест плаћају упола. Та правила стоје на столу или у опису игре, и треба их прочитати пре првог улога, јер се разлика види тек после много руку.
Бројање карата у бакари је могуће у теорији, али не доноси ништа. Код blackjacka свака избачена карта приметно мења изгледе, а у бакари је тај утицај тако слаб да се предност појави тек пред сам крај кутије, и то ретко. О вучењу играч не одлучује, па знање о преосталим картама утиче само на висину улога. Рачунице показују да се труд не исплати ни у најбољем случају, а казинима је то познато, па га у бакари ни не забрањују.
Није. Висина провизије разликује се од казина до казина, а неки столови је не наплаћују, али победу банкара са шест плаћају упола.
Не може. Кућа има предност на свакој опклади, а ниједан редослед улога не мења тај рачун; плус у једној вечери долази само од среће.
Не поуздано: бакара је готово чиста игра среће, па повећавање улога после губитка само продужава игру, а предност куће остаје иста.
И електронски сто и сто уживо са дилером пред камером имају бржи ритам него сала, па унапред задат број руку држи трошак под контролом.
Не говори. Карте и правила вучења одређују сваку руку изнова, па запис претходних исхода остаје само податак о прошлости.