Питање "Да ли вреде споредне опкладе у бакари?" тражи поглед без илузија. Око бакаре кружи више прича него око било које друге карташке игре: о низовима са табле, о системима за улагање, о бројању карата. Већина њих обећава оно што правила не дозвољавају. Игра је јасна и кратка, а њену цену одређују избор опкладе и дужина игре, а не систем.
Споредне опкладе у бакари налазе се поред главних поља: на пар у првим картама играча или банкара, на природну руку, на разлику у збиру. Исплате су високе, понегде и тридесет напрема један, али добици су ретки. Да ли вреде споредне опкладе у бакари? Рачунски не вреде, јер кућа на њима има неколико пута већу предност него на главним опкладама. Ко их свеједно игра, нека их схвати као скупу забаву са малим улогом, а никако као начин да врати изгубљено.
Кућна правила бакаре нису свуда иста, а ситне разлике мењају цену игре: висина провизије на банкара, исплата за нерешено од осам или девет према један, број шпилова и минимални улог. Поједини столови раде без провизије, али зато банкарову победу са шест плаћају само пола. Та правила стоје на столу или у опису игре, и вреди их прочитати пре првог улога, јер се разлика види тек после много руку.
Не говори. Карте и правила вучења одређују сваку руку изнова, па запис претходних исхода остаје само податак о прошлости.
И електронски сто и сто уживо са дилером пред камером имају бржи ритам него сала, па унапред задат број руку држи трошак под контролом.
Рачунски не: плаћају и до тридесет према један, али ретко добијају, а предност куће на њима је неколико пута већа него на главним.
Не поуздано: бакара је готово чиста игра среће, па повећавање улога после губитка само продужава игру, а предност куће остаје иста.