Pitanje "Da li vrede sporedne opklade u bakari?" traži pogled bez iluzija. Oko bakare kruži više priča nego oko bilo koje druge kartaške igre: o nizovima sa table, o sistemima za ulaganje, o brojanju karata. Većina njih obećava ono što pravila ne dozvoljavaju. Igra je jasna i kratka, a njenu cenu određuju izbor opklade i dužina igre, a ne sistem.
Sporedne opklade u bakari nalaze se pored glavnih polja: na par u prvim kartama igrača ili bankara, na prirodnu ruku, na razliku u zbiru. Isplate su visoke, ponegde i trideset naprema jedan, ali dobici su retki. Da li vrede sporedne opklade u bakari? Računski ne vrede, jer kuća na njima ima nekoliko puta veću prednost nego na glavnim opkladama. Ko ih svejedno igra, neka ih shvati kao skupu zabavu sa malim ulogom, a nikako kao način da vrati izgubljeno.
Kućna pravila bakare nisu svuda ista, a sitne razlike menjaju cenu igre: visina provizije na bankara, isplata za nerešeno od osam ili devet prema jedan, broj špilova i minimalni ulog. Pojedini stolovi rade bez provizije, ali zato bankarovu pobedu sa šest plaćaju samo pola. Ta pravila stoje na stolu ili u opisu igre, i vredi ih pročitati pre prvog uloga, jer se razlika vidi tek posle mnogo ruku.
Ne govori. Karte i pravila vučenja određuju svaku ruku iznova, pa zapis prethodnih ishoda ostaje samo podatak o prošlosti.
I elektronski sto i sto uživo sa dilerom pred kamerom imaju brži ritam nego sala, pa unapred zadat broj ruku drži trošak pod kontrolom.
Računski ne: plaćaju i do trideset prema jedan, ali retko dobijaju, a prednost kuće na njima je nekoliko puta veća nego na glavnim.
Ne pouzdano: bakara je gotovo čista igra sreće, pa povećavanje uloga posle gubitka samo produžava igru, a prednost kuće ostaje ista.